FOTO: Položeni venci povodom Dana ulaska srpske vojske u Novi Sad

Dodaj-oduzmi, zahebali smo se zestoko.

Tuzan dan za pokrajinu.

Već godinu dana posle ujedinjenja, u glasilu novosadskih radikala, stranke koja je najviše doprinela prisajedinjenju Vojvodine Srbiji, listu "Zastava", broj 235 od 18. XI 1919. - izašao je članak pod nazivom, "Plači Vojvodino", u kojem se, između ostalog, navodi i ovo:
"...Mi, Vojvođani, smo bili prvi koji smo bez ikakvih prethodnih pogodaba na Velikoj Narodnoj Skupštini, 25. novembra prošle godine, rešili da kidamo veze s Ugarskom i tražimo da budemo sa Srbijom jedno telo, jedna duša. Odrekosmo se i svoje privremene Vlade, da i na taj nacin dokažemo svoju lojalnost prema novoj, zajedničkoj, nam domovini...Posle smo išli još dalje. Dali smo, i davali smo, i kapom i šakom, svima i svakome...Međutim, šta se dogodilo? U naše pitome krajeve, slegoše se čete pljačkaša, razbojnika i zelenaša, te nemilice počeše isisavati srž i sokove zaprepasćene, i pod utiskom velikih događaja, opijene i bunovne Vojvodine..."

Idem po kokice pa da citam komentare

Колико је наш народ чекао тај дан, најбоље говоре речи Игњата Павласа упућене војницима и хиљадама грађана, на главном тргу:
"Јунаци српски! Дични соколови, узданице наше. Отварају се капије тамнице, први сунчани зраци обaсјаше нас. Отвори смо очи и видесмо ослобођење своје. Кидају се ланци, закуцаше срца, потекоше сузе и одјекну силно МИ СМО СЛОБОДНИ. Дочекали смо час да спутане руке раширимо да вас снажно пригрлимо на своје груди и да узвишеном заносу викнемо свима НИКО НАС ВИШЕ РАСТАВИТИ НЕЋЕ. Дођоште нам јунаци наши, срећо наша. Остависте домове своје, остависте убаве долине и брда своја, остависте све своје мило и драго и дођосте да нас ослободите, јер сте разумели тешке уздисаје наше. Зато у име ослобођеног српског народа из дубине душе кличем хвала вам браћо! Хвала вам витезови! Хвала вам на јуначким подвизима и претрпљеним патњама, који сте пртрпели зато да дођете до нас, да са вама постанемо силни и да са вама гледамо остварене снове наше. У име ослобођеног српског народа из дубине душе кличем, живео Краљ Петар, живела држава Срба, Хравата и Словенаца. Живео мајор Војислав Бугарски. Здраво!”
--
За разлику од тадашњих Срба који су имали национални циљ, данашњи Срби су без циља и лутају као овце без пастира. Зато нам и тако иде јер смо завађени, бесциљни, сујетни и разједињени...